Istorija

Uplovi u kratku istorju raftinga, pešači stazom pređašnjih vremena i zaviri u tradicionalnu istoriju Foče.

Rafting Tarom - Stazom minulih vremena

25.06.2018.

Autor: Intellex

Rafting predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih ponuda Foče.

U toku sezone, u periodu između maja i oktobra, skoro da nijedan prijateljski razgovor ne može proteći, a da se pri tome rafting ne pomene u nekom kontekstu. Tokom letnjeg perioda turisti dolaze iz svih krajeva sveta, željni avantura, druženja i dobre zabave. Lokalno stanovništvo ih upućuje u neki od rafting kampova, a oni nakon par nezaboravnih dana, odlaze zadovoljni, zauvek noseći Drinu i Taru u srcu.

Da Tara svakog leta teče i priča epske avanture možemo posvedočiti i mi, članovi rafting kampa "Divlja rijeka".

Poneseni sopstvenim i entuzijazmom samih turista, odlučili smo da bar deo tih priča podelimo na ovom blogu. Kažu da je svaki početak težak i mi bismo se svejedno složili s tim, ali trebalo bi započeti od nečega. Tako smo ovim tekstom odlučili početi upravo onako kako treba - od samog početka i prvih rafting koraka na Tari.

Rafting Tarom je vekovna tradicija našeg kraja. Međutim, uprkos izuzetno bogatom istorijskom i kulturološkom nasleđu Foče, postoji vrlo malo pisanih izvora o rafting počecima. Većinu saznanja dobijamo putem usmenih predanja, porodičnih priča i legendi. Teško je i zamisliti rafting život naših predaka, s obzirom na nedostatak tehnologije i sam ambijent minulih vremena. Ali u jedno smo sigurni - i naši preci su se hvatali u koštac s Tarom, lomili njene brzake podjednako uživajući u njenim čarima kao i mi danas. Saznanja o tom periodu nisu obimna, ali su dragocena i vredna pažnje, a naša želja je da ih prenesemo onoliko koliko smo u mogućnosti.

Počeci splavarenja rekom Tarom i Drinom datiraju još od samog početka XX veka. Prvi turisti su bili Englezi i Nemci, a pojavili su se oko 1923. godine. Kajakaši se pojavljuju 1931. godine. Prvi kajakaši su bili Česi i Austrijanci. Međutim, u muzeju Foče postoje pisani podaci da su se bogati Austrougari već daleke 1905. spuštali Tarom i uživali u čarima ove evropske lepotice. Niz brzake Tare i Drine su ih spuštali takozvani triftari, veoma spretni i vispreni ljudi koji su uglavnom vodili poslove spuštanja drvene građe niz reke. Najpoznatiji među njima su poticali iz porodice Pendek.

Glavna splavišta za građu su bila u području Huma i Broda na Drini. Stabla su se do reke spuštala niz točila (strmi klanac niz koji se spuštala građa) koja su bila dugačka i do 3 kilometra. Prirodna točila se zovu riža.

Splavari su na Drini imali komande "drži k’ Bosni" sto je značilo levo i "teraj k’ Srbiji" što je značilo desno.

Za Drinu je, iz priča, još poznato da je turski sultan Mehmed Fatih kada je osvajao Bosnu 1463. godine na Ustikolini prešao Drinu. Tada ga je preko Drine skelom prevezla mati trojice braće Kujundžića, a on je ugledavši reku povikao "bu su Derim" sto znači "voda je duboka".

Moguće je da je od tada ostalo ime Drina, a da se ranije zvala Zelenika. Dodatno, jedan od najvažnijih zapisa o Drini prestavlja knjiga Dragutina J. Deroka "Drina: Geografsko-turistička monografija".

Autor piše da: "Drina koja teče brzo i nikada se ne zaledi je stara vojna granica koja je dugo u istoriji delila zemlje vladara i vlastele. Oko njenih gudura polomila su se u mnogobrojnim okršajima nebrojena koplja i prolili čitavi potoci krvi, a njeni besni vali odneli su mnoštvo mrtvih junaka. Lepota Drine nije samo u raznolikosti pejzaža, ona draži i svojom opasnošću, kojoj čovjek, prosti planinar, splavar, svojom upornošću vekovima uspešno prkosi. Kad plovite niz Drinu očara Vas neka izvesna intimnost, sve je blizu Vas da možete gotovo rukom dohvatiti. Ledena voda ispod Vas, a umesto obala krševite stene i tamne šume na dohvat ruke. Samo je nebo daleko od Vas, ono se vidi tamo gore, međ' sivim stenama kanjona kao uzana bledo plava traka. Na tom nebu možete videti sunce i orlove, neograničene u njihovoj slobodi, a na tim obalama divljač. Turizam na Drini ne daje Vam samo zadovoljstvo filmskog posmatrača tih divljih lepota i slušaoca muzike prirode, čovek se oseća uzvišenim i obuzima ga neko muško, herojsko uzvišeno osećanje pobedioca".

Kada je splavarenje 80-tih godina XX veka postalo bitna grana turizma na teritoriji opštine Foča, da bi se produžila sezona splavarenja, turističke agencije počinju koristiti gumene rafting čamce. Danas se za potrebe spuštanja brzom planinskom rekom koriste drveni splavovi, rafting čamci, kanui, kajaci, pekraftovi, a najpopularniji način spuštanja brzacima Tare i Drine je svakako rafting.

Rafting je bio i ostaje jedna od glavnih turističkih atrakcija ovog podneblja, a Tara i Drina neminovno teku, pričajući svoje priče i pozivajući Vas da i Vi postanete deo njih.

Dođite, posetite nas, doživite nezaboravnu avanturu, dozvolite ovim lepoticama da ispričaju još jednu, ali ovaj put, samo Vašu priču. :)